Oglavina

 Posle dužeg vremena juče se zadržah na Fejsbuku duže od 2.5 minuta. Verovatno bih taj nalog (ukoliko je to uopšte moguće) uništio da mi ne služi da vidim unuku na drugom kraju sveta (u zatvorenoj grupi napravljenoj za tu svrhu) i održavanje kontakta sa 3 (tri) osobe, koje su odlučile da to bude medijum komunikacije. Za obe te svrhe namešten mi je alarm, tako da kada nemam novu fotku (/ video unuke) ili novu poruku od ovo troje uopšte ne zalazim na to mesto.

Juče sam napravio izuzetak. Hteo sam da vidim šta ljudi “šeruju” ili je možda bolje “šOraju okolo”.

Malo o ustavu i (predsedničkom) sistemu u Turskoj

Možda može biti od pomoći medijskim droljama koje prepisuju bez razumevanja

Važeći turski ustav je donet 1982., dve godine nakon krvavog vojnog puča – vidi dodatak na kraju, poimanja proporcije nasilja radi. Ustav (taj, još uvek važeći) je napisala ista vojna hunta koja je izvela puč. Ko veruje da užireni oficiri, sa tako impesivnim rezultatom prolivanja krvi, torturom po zatvorima, proganjanju svega što se opire i ne opire, mogu napisati demokratski ustav treba najhitnije da se javi u najbližu psihijatrijsku ustanovu i za dobro čovečanstva zahteva sopstvenu doživotnu izolaciju (mada bi bilo možda efikasnije da se ubije, koliko odmah, i time se izuzme iz genetskog koda).